Image Image Image Image Image Image Image Image Image Image

Голубац | 13. август 2020.

Повратак на врх

Врх

Нема коментара

Ђердап уписан у светску листу геопаркова

Ђердап уписан у светску листу геопаркова
golubac.org.rs

Београд, 13. јул 2020.

Министарство заштите животне средине Владе Републике Србије саопштило је да је подручје Ђердапа, одлуком Извршног савета Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу – Унеско од 10. јула ове године, уписано на листу UNESCO  GLOBAL GEOPARKS и проглашено првим геопарком у Србији.

На овом пленарном заседању Извршног савета Унеска, потврђена је одлука Савета Унеска за глобалне геопаркове о избору геопарка Ђердап за један од 15 нових геопаркова у свету.

Геопаркови су јединствена, географски целовита подручја која се одликују локалитетима и пејзажем од међународног геолошког значаја, али истовремено и са изузетним природним и културним наслеђем.

Геопарк Ђердап се простире на површини од 1.330 квадратних километара, обухватајући изванредне локалитете и феномене геолошког карактера.

Најупечатљивији природни феномен у геопарку јесте Ђердапска клисура, која је, са дужином већом од 100 километара, најдужа клисура у Европи.

Састоји се од четири мање клисуре и три котлине: Голубачка клисура, Љупковска котлина, клисура Госпођин вир, Доњомилановачка котлина, Казанска клисура, Оршавска котлина и Сипска клисура.

На овом простору Дунав је својом снагом дубоко исклесао снажне камене планине Јужних Карпата, где је, откривајући изузетне лепоте геонаслеђа, оставио иза себе „књигу геолошке еволуције Земљине коре на Дунаву од протерозоика до последњег леденог доба“, референтне локалитете за српску геолошку заједницу и историјски важну локацију за развој палеонтологије, седиментологије, хидрогеологије и геоморфологије.

Подручје Ђердапске клисуре, најдуже клисуре пробојнице у Европи, одликује се сложеним рељефом са мрежом клусура, кањона и дубоких увала, али садржи локалитете и сегменте који представљају значајна сведочанства о геолошком и геоморфолошком развоју Земље.

Зато не чуди присуство бројних крашких појава, локалитета геолошког карактера заштићених као заштићена подручја: споменици природе „Прерасти у кањону Вратне“ (управљач ЈП „Србијашуме“), „Прераст Шупља стена“ (управљач Туристичка организација Општине Мајданпек), „Тунелска пећина Прераст у кањону Замне“ (управљач ТО Општине Неготин) и „Бледерија“ (управљач ТО Општине Кладово).

Заштићена подручја од локалног значаја: споменици природе „Рајкова пећина“, „Бигрена акумулација код манастира Тумане“ и „Бигрена акумулација Бели Изворац“, поред подручја Националног парка „Ђердап“, обухваћена су геопарком.

Због специфичног географског положаја, благе климе и расположивих, разноликих природних ресурса, ово подручје је било миленијумско насеље неколико цивилизација, које датирају из времена мезолита (Лепенски вир, око 9500-5500 пре н.е), енеолита (најстарији рудник у Европи – Рудна глава код Мајданпека, око 5.000 година пре н.е), као и из римског, византијског и турског периода (Трајанова табла, тврђаве Голубачки град и Фетислам, Диана), а ту су и традиционалне куће, цркве и манастири.

Проглашење подручја Ђердапске клисуре и њеног залеђа – делова планинских масива Кучај и Мироч, за прво подручје у Србији које је уписано на листу Унеско Глобална мрежа геопаркова, резултат је вишегодишњег рада и ангажовања државних органа и стручњака.

Министарство заштите животне средине је 2014. године покренуло иницијативу за успостављање геопаркова у Републици Србији.

Крајем 2015. године формиран је Радни тим за успостављање геопарка Ђердап, који је у складу са Оперативним упутством UNESCO Global Geopark Network урадио Апликациони досије, који је преко Националне комисије за сарадњу са Унеско достављен Секретаријату UNESCO Global Geoparks.

Геопарк Ђердап је успостављен на основу Споразума о сарадњи између Министарства заштите животне средине, Завода за заштиту природе Србије, ЈП „Национални парк Ђердап“ и општина Голубац, Мајданпек, Кладово и Неготин, којим је предвиђено да ЈП „НП Ђердап“ буде носилац активности геопарка.

Проглашењем геопарка Ђердап, створени су услови за развијање пракси и модела за јединствено повезивање заштите геолошког наслеђа и регионалног одрживог економског развоја овог подручја.

Проширењем листе са нових 15 геопаркова у свету, данас је у глобалну мрежу геопаркова уписано 161 подручје од изузетног међународног геолошког значаја које се простире у 44 земље.

Линк за вест објављену на Унесковом веб-сајту поводом проглашења нових глобалних геопаркова преузмите овде.

Извор:

https://www.srbija.gov.rs/vest/477871

Додајте коментар

Оставите одговор