Image Image Image Image Image Image Image Image Image Image

Голубац | 19. март 2024.

Повратак на врх

Врх

Голубац кроз историју

Голубац кроз историју – од подизања римског утврђења до изградња хидроцентрале Ђердап…

rep-golubac

Римљани су штитећи северне границе царства у првом веку наше ере, подигли утврђење са обе стране Дунава, на месту данашњег града Голубац, под називом Викус Купе.

Писани подаци бележе да је у њему око 299. године боравио цар Диоклецијан. У каснијим бурним временима, у сукобима између Византије, Срба, Бугара и Мађара, римско утврђење је било у толикој мери порушено да није вредело да се обнавља па је средњовековни Голубачки град подигнут на брежуљку 4 км низводно од данашњег насеља. За сада није сигурно да ли су га подигли Срби, Византинци или Мађари.

О настанку имена града постоји више легенди са сличном садржином. Најпознатија је она која говори о прелепој принцези Голубини која је одбила удварање турског паше.

За казну паша је наредио да се веже за пусту стену која је вирила из воде преко пута града, да се покаје. По томе је и стена на којој је Голубина издахнула и добила име “Баба кај”, што на турском значи “покај се”. Стена је потопљена са изградњом Ђердапске бране.

Друга легенда каже да је на овом простору било много голубова, због тога је и голуб симбол града и налази се на грбу општине. Према једној легенди, у Шешир кули била је заточена византијска принцеза Јелена, која је због туге и самоће гајила голубове, и по голубу град доби име Голубац.

Име Голубачког града се први пут помиње у угарским повељама из 1335. године, док се у турским писаним изворима помиње 1390. године. Претпоставља се да је град у време Косовске битке био у српским рукама, а после Косовске битке заузео га је Бајазит 1.

Крајем 17. и почетком 18. века припада Аустријанцима, а све до 1867. године био је под влашћу Турака.

Голубачки град је стратешки изузетно значајан, има неправилну основу и бедеме који прате конфигурацију терена. Због ефикасније одбране, град је унутар бедема преграђен и подељен на неколико целина, а девет масивних кула (6 правоугаоних, 2 полигоне и једна кружне основе) међусобно су повезане бедемом и распоређене тако да бране град како са копна, тако и са воде.

У доњем делу града, на обали Дунава, налазила се палата, а узводно од ње Турци су саградили ниску осмострану кулу да би заштитили град са западне стране и обезбедили пристаниште. Главни улаз у тврђаву био је на западној страни.

Изградњом ђердапске магистрале пробијени су бедеми града 1939. године, док је стари, средњовековни пут водио преко планинских превоја.

Историјске прекретнице:

Година
Историјски догађај
1 век н.е. Викус Купе - Подигнуто римско утврђење са обе стране Дунава на месту данашњег Голупца
1335. Прво помињање имена Голубачког града
1391. Голубац пада у турске руке
1688–1690 и
1718–1739
Голубачки град припада Хабсбуршкој монархији
1867. Голубац ослобођен од Турака
Крај 18. и почетак 19. века Пандемија “Голубачке мушице”
1964–72 Изградња хидроцентрале Ђердап и потапање дела тврђаве

Данас Голубац са околним селима има око 12.000 становника.